Ukoliko bude ukinuta razlika u akcizama po kvalitetu goriva mogao bi da bude raskinut kupoprodajni ugovor Naftne industrije Srbije (NIS) sa Gaspromnjeftom. To bi obustavilo i investicije u naftnom sektoru. Drugi scenario je mogao biti da Gaspromnjeft zatraži izmenu kuporodajnog ugovora, da odustane od investicionih obaveza i da se ponaša kao trgovac koji ima najbolju logistiku u Srbije, a da rafinerije postanu skladišta. Treća mogućnost mogla bi biti zatvaranje rafinerija u Novom Sadu i Pančevu do završetka investicionog ciklusa u pančevačkoj rafineriji, koji je 17 godina šef katedre za naftno-petrohemijske tehnologije na Novosadskom univerzitetu. Da li će Vlada Srbije žrtvovati naftno-petrohemijsku privredu Srbije, zbog lobističkog tumačenja Evropske direktive i evropske prakse i da li akcize, kao jedna mera kratkoročnog dejstva, mogu zaista da ugroze evropsku perspektivu Srbije? Ovde se radi o borbi za poslednje liberalizovano tržište u regionu i veće angažovanje raspoloživih rafinerijskih kapaciteta zemalja sa kojima se granici Srbija, a koje su članice Evropske Unije.
Ukoliko bude ukinuta razlika u akcizama po kvalitetu goriva mogao bi da bude raskinut kupoprodajni ugovor Naftne industrije Srbije (NIS) sa Gaspromnjeftom.
To bi obustavilo i investicije u naftnom sektoru, kaže profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Sokolović.
Sokolović je istakao da bi drugi scenario mogao biti da Gaspromnjeft zatraži izmenu kuporodajnog ugovora, da odustane od investicionih obaveza i da se ponaša kao trgovac koji ima najbolju logistiku u Srbije, a da rafinerije postanu skladišta.
Treća mogućnost mogla bi biti zatvaranje rafinerija u Novom Sadu i Pančevu do završetka investicionog ciklusa u pančevačkoj rafineriji, primetio je Sokolović, koji je 17 godina šef katedre za naftno-petrohemijske tehnologije na Novosadskom univerzitetu.
Sokolović je zapitao "da li će Vlada Srbije žrtvovati naftno-petrohemijsku privredu Srbije, zbog lobističkog tumačenja Evropske direktive i evropske prakse i da li akcize, kao jedna mera kratkoročnog dejstva, mogu zaista da ugroze evropsku perspektivu Srbije?".
"Ovde se radi o borbi za poslednje liberalizovano tržište u regionu i veće angažovanje raspoloživih rafinerijskih kapaciteta zemalja sa kojima se granici Srbija, a koje su članice Evropske Unije“, mišljenja je Sokolović.
Sokolović je upitao "hoće li Srbija da ima naftno-petrohemijsku granu privrede ili neće, i da li će se opedeliti da stavi ključ u rafinerije Pančevo i Novi Sad, HIP-Petrohemiju, Transnaftu i druga preduzeća iz tog sektora?"
"Možda neko smatra da Srbiji rafinerije i petrohemija nisu potrebni. Ne bi bilo ništa novo. A možda, neke nove rafinerije na nekim drugim lokacijama?", ocenio je Sokolović i podsetio na činjenicu da je Srbija potpisala i u Parlamentu ratifikovala Međjudržavni energetski sporazum sa Rusijom i preuzela obaveze, posebno članom 11.
Sokolović je kazao da je veoma interesantno da se čak i član Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kojim je predviđena zaštitna klauzula za kompanije koje posluju u Srbiji u slučaju negativnog dejstva uvoza, tumači da je prekršen uvodjenjem različitih akciza za različit kvalitet goriva.
Profesor je naveo da, prema procenama, u regionu postoji višak derivata nafte od oko šest miliona tona - u Mađarskoj on iznosi oko milion tona, u Rumuniji oko četiri miliona, u Bugarskoj oko dva miliona tona, a i rafinerija u Makedoniji ima viškove kapaciteta.
"Srpsko tržište je interesantno i za rafinerije iz Hrvatske i BIH, za ovo tržište se bore i rafinerije Dalekog istoka, koje tankerima preko luke Konstanca svakog meseca ubacuju 12.000 tona evrodizela u Srbiju", napomenuo je Sokolović.
On je dodao da je u prošloj godini luka Konstanca bila najveća rafinerija evrodizela za srpsko tržište. Sokolović je sugerisao i da se analitičari pozabave istorijom ekoloških i neekoloških akciza u EU, a posebno procesom liberalizacije tržišta nafte u Madjarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj.